CeracemoSeJos

Окружно такмичење рецитатора у Александровцу 9.4.2015.

  1. Годинама слушам како је немогуће ући у зачаран круг награђених на овом такмичењу. И не верујем. Одбијам да поверујем у све „неправде“ које нису материјално доказиве и доказане. Накострешим се, скупим екипу најбољих рецитатора и кренемо да се спремамо још од септембра. Пре неколико дана схватимо да нам једино „шкрипи“ тај наклон на крају и то што не волимо да носимо хаљине, а „наставница баш запела за хаљину“. Све остало смо усавршили, да се збунимо, застанемо, изговоримо неки погрешан акценат, погледамо у плафон или под… нема шансе. Да, субјективно постоји, слажемо се, али у свој субјективности овога света не постоји лик који може да каже да је неко од нас двоје лош или осредњи рецитатор. Тако су рекли и професори који су нас први пут чули и видели на нашем Општинском такмичењу. Почиње такмичење. Ми стрепимо, чекамо да нас прозову, наставница записује ауторе и рецитације, жели да сваког такмичара саслуша и оцени, објективно, да види каква нам је конкуренција. Четвртину елиминише јер стоје накривљено, гледају у страну, мрдају се и мумлају, ни аутора рецитације не успевамо да сазнамо. Четвртину елиминише јер гледају у под (ми смо бар 7 дана учили да се гледа у публику, ако си храбар или у даљину и средину, ако си мудар). Наставница уопште не записује градове и општине одакле кандидати долазе јер то није битно, битно је како рецитују, зар не? Прозивају нас. Обоје рецитујемо без грешке, можда и најбоље од „160 пута“ колико смо од септембра до сад рецитовали. Завршава се такмичење. Прилазе нам неки људи које не познајемо, а наставници су из других школа, да нам честитају и тврде да смо најбољи. У реду, можда и јесмо, али наставница каже да има ту још пар баш квалитетних, неће да се уобразимо. Чекамо проглашење победника потпуно уверени да ћемо ми, или бар ови што је наставница заокружила, а нису гледали у под и мумлали себи у браду, него рецитовали како се рецитује, остварити неки пласман.
  2. Почиње проглашење победника. У млађој категорији стиче се утисак да су кандидате за пласман бирали „по слаткоћи“ јер то нису деца која су рецитовала иоле озбиљно и на нивоу било ког рецитаторског такмичења и деца која нису умела да изрецитују песму без помагања  публике. Ништа нам није јасно. Прво место осваја дечак који је био коректан (никако најбољи), али смо успут чули да је он фаворит, па нам је некако то и јасно, а и није да није заслужио неки пласман. Драге колеге у жирију, да сте пажљиво слушали, чули бисте да имате једног и слатког и вансеријског такмичара „стерео“, само… није баш из тих ваших крајева…није географски подобан…
  3. Идемо на средњи узраст. Е, тај нас највише интересује. Треће, друго, прво место… излазе неки рецитатори (тј. рекли бисмо да су рецитовали, нисмо сигурни, нешто их се и не сећамо), примају неке награде. Наставница се сећа, записивала је. Него, то су они што су мумлали, грешили акценте, гледали у под и слабо им је ишло са последњим слоговима речи. Нису били најбољи, чак, по мишљењу наше наставнице и нас, били су најгори. А, данас се бира најгори рецитатор Окружног такмичења у Александровцу? Очигледно смо промашили такмичење, смер, регион, земљу…
  4. Драге колеге, поштовани чланови жирија, дипломирани професори, Ваши професори на факултету нису добро одрадили посао јер Ви не знате акцентуацију, драги чланови жирија, глумци, Ви очигледно подржавате гледање у под и благу до потпуну накривљеност у једну страну док се рецитује, о дикцији да и не говорим…беспредметно је…Ви остали у жирију, ако Вас има, пошто нисам слушала пажљиво ко је члан жирија потпуно верујући да је то мање важно јер рачунам да је свакако пажљиво биран, размислите следећи пут да ли сте чланови жирија на такмичењу из географије или из рецитовања. Мени је потпуно свеједно, ја ћу се и следећи пут смејати са својим ученицима као што смо се сада урнебесно смејали Вашим одлукама. И опет ћу довести најбоље такмичаре у округу, ако прођем ово наше општинско јер имам изузетну конкуренцију. Одговорно тврдим да нам је општинско такмичење било бар два пута квалитетније од Вашег Окружног. А нисмо гледали ко је одакле, ни ко је чији…
  5. Ћераћемо се још…

С поштовањем,

Александра Милутиновић,

најпоноснија наставница Андрее Петковић и Лазара Рајковића

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

CAPTCHA
Change the CAPTCHA codeSpeak the CAPTCHA code
 

Можете користити ове HTML ознаке и атрибуте: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>