Јован Стерија Поповић, књижевна биографија

Прва половина 19. века дала је неколико значајних писаца у српској књижевности. Доситеј Обрадовић је повезао просветитељство и романтизам, Вук Караџић је начинио књижевну реформу код Срба и поставио темеље нове српске књижевности. Петар Петровић Његош је увео српску књижевност у ред европских књижевних породица, а Јован Стерија Поповић је конструисао нови књижевни жанр – жанр комедије.

Иако данас њега познајемо углавном као комедиографа, то је писац који се огледао у свим жанровима свог времена. Писао је епске спевове, псеудоисторијске сентименталне романе, историјске драме и трагедије. Писао је и лирску поезију, а бавио се и књижевном критиком и уређивањем књижевних часописа. Стерија је био  министар просвете у кнежевини Србији од 1840. до 1848. године и основао је националне културне институције као што су Народни музеј, Народна библиотека и Народно позориште. Дакле, јасно је да се ради о личности необичних и разноврсних талената и знања.

Стерија је рођен у Вршцу 1806, где је и умро 50 година касније.Студирао је правни факултет.

Јован Деретић је комплетан Стеријин књижевни рад поделио у 4 фазе:

1. Ђачко раздобље (од 1825. до 1830), када је Стерија писао историјске спевове, трагедије и историјске драме и псеудоисторијске романе. Године 1825. објавио је спев Сузе бугарске у коме пева о трагичној историјској судбини бугарског народа у средњем веку и његовом паду под турско ропство. Своју прву трагедију Светислав и Милева, чија је радња смештена на српском средњовековном двору после Косовског боја, Стерија пише 1827. Роман Бој на Косову и трагедију Милош Обилић издаје 1828, а трагедију Наход Симеон и роман Дејан и Дамјанка 1830.

2. Прво вршачко раздобље (од 1830. до 1840) означава велики преокрет код Стерије, окретање према комедиографском жанру и према другим комичним жанровима. Своју прву комедију Лажа и паралажа пише 1830. Седам година касније излази и Твдица или Кир Јања, а 1838. Покондирена тиква и Зла жена. Стерија је у том раздобљу написао и први хумористички роман у српској књижевности – Роман без романа.

3. Србијанско раздобље (од 1840. до 1848) означава период у коме Стерија ради као професор на Великој школи и министар просветитељства. У овом делу стварања враћа се писању трагедија и историјских драма. Трагедију Владислав пише 1843, а 1848. Сан Краљевића Марка. Разочаран династијским борбама у Србији, Стерија се повлачи у пензију и одлази у Вршац.

4. Друго вршачко раздобље (од 1848. до 1856) представља повратак комедији у жанровском смислу, али пише и друге жанрове. Две трагедије, Хајдуци и Лахан, излазе 1853. а исте године издаје и две комедије, Женидба и удадба и Београд некад и сад. Непосредно пред смрт написао је комедију Родољупци, која је остала у рукопису, а објављена је постхумно, 1909. у Београду.

Стерија се оженио на наговор пријатеља и околине. Жена му брани да пише и тера га да ради свакодневне послове, те он негде записује: “ Ето, ја српски списатељ, на шта сам спао“.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

CAPTCHA
Change the CAPTCHA codeSpeak the CAPTCHA code
 

Можете користити ове HTML ознаке и атрибуте: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>