Чича Горио

Чича Горио је напознатији Балзаков  роман, а најбоље  дело које одсликава различите људске карактере, а да сам га ја прочитао. У овој књизи има толико рељефних психолошких портрета да вам се чини као да је писац успео да кроз неколико станара пансиона госпође Вокер и угледних париских дама, опише читав Париз.

У наслову романа стоји надимак човека који је некад имао много пара, али и две незасите ћерке, Анастасију и Делфину, па је остао и без новца и без угледа и спустио се на тај ниво да живи у неком неугледном париском пансиону, заједно са криминалцима, пропалим студентима и устајалим зидовима. Сигурно не постоји читалац на свету који ће оправдати поступке Анастасије и Делфине, њихово финансијско искоришћавање оца и емотивну безобзирност према њему. Док сам читао роман, помислио сам како никад у животу нисам чуо за сличну причу, и како мислим да је то о чему је писао Балзак немогуће у пракси. Те жене су толико личиле на неприродна створења, нису дошле рођеном оцу ни на сахрану. У њима не постоји ни мало симпатичности која је присутна углавном у свим негативним карактерима које сам досад имао прилике да упознам у романима. Чича Горио је личио на дете које се радује сваком њиховом осмеху кад угледају новац, на изглед му је и та минимална њихова пажња била довољна. Ипак, он је био свестан лошег васпитања ћерки навиклих на сјај и раскош и научених да количином пара мере све вредности у животу.

Ежен де Растињак је био млад студент права који је дошао из паланке у Париз да студира. Међутим, уместо да се посвети књизи и обавезама на факултету, Растињака је завело високо париско друштво, које је упознао преко своје рођаке, грофице, па се заљубио у чича Гориову ћерку Делфину. Растињак је у Париз дошао поштен и неискварен са чврстом жељом да учи и само учи. Убрзо је млади студент почео да личи на Париз, био је део привидне његове раскоши, где насмејане и популарне даме које живе у вилама остављају своје очеве да умиру сами у трошним пансионима. На крају романа се Растињак обраћа Паризу и наглашава да је сад ред на њих двоје. Да ли ће Париз превагнути у бићу младог студента, или ће правник победити кицоша у њему, Балзак нам не открива. Оставља нам да сами завршимо ову причу о Растињаку, јер је он нама испричао причу о чича Горију. Студент права је један од негативних ликова који има симпатичност у себи, јер поред своје безобзирности и хладнокрвности коју је покупио од Парижана, у свом комшији, чича Горију, види пријатеља, разуме га и уз њега је и у последњим сатима. То саосећање, као и одвратност коју Растињак осећа према његовим ћеркама, даје наду да се у том лику крије добар човек.

Вотрен, или Лажи Смрт, још један је од станара пансиона госпође Вокер, који је криминалац по професији. Он је поносан на свој карактер и занимање, а убиство и крађа му нису ни страни ни ненормални. Растињаку се руше све илузије о париском моралу кад упозна Вотрена. Он на први поглед само делује као највеће зло у пансиону. Вотрен је лик од кога можеш да очекујеш превару, па се зато и њега пазиш. Увек се знало, међутим, да су они што не галаме и што имају маску са насмејаним лицем, опаснији од оваквих ликова као што је Вотрен. Умео  је да цени мушко пријатељство и није издавао своје другове, што њему даје позитивну црту у негативном карактеру.  Вотрен је лице Париза, ако су чича Горијеве ћерке његово наличје.

Роман Чича Горио ми се допао, зато што је другачији од других које сам прочитао, помало суров, а можда и само реалан, имам сувише мало година да то сад проценим. Ликови су упечатљиви и тешко их је заборавити. Не зна се ко је интересантнији, да ли ћерке које напуштају оца, тај отац, млади студент, робијаш, газдарица, или, можда сам лик Париза, града који све те ликове окупља и у коме се сви одећају као код куће.

Никола

4 мишљења на „Чича Горио“

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

CAPTCHA
Change the CAPTCHA codeSpeak the CAPTCHA code
 

Можете користити ове HTML ознаке и атрибуте: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>

ми добијамо само петице