Стерија и европска комедиографија

Европска комедиографска традиција и комедиографски жанр уопште утемељен је у античкој литератури. Двојица римских комедиографа, Плаут и Теренције, конструисали су модел западноевропске комедиографије, који је у каснијим књижевним епохама само уметнички дограђиван, али је у суштини остао сличан.

Јован Стерија Поповић као комедиограф наставља се на ту европску традицију преко класицизма, а као његови нарочити узори јављају се француски комедиограф Молијер и читава скупина мање познатих немачких комедиографа. Западноевропски комедиографски модел има одређене типске ликове и ситуације и заснован је на стварању комичних ефеката употребом језичких средстава комике, обликовањем различитих комедиографских ситуација и стварањем комичних карактера. У композиционом погледу овај тип комедије је увек троделан:

1. комедиографска експозиција (увод у заплет)

2. комедиографски заплет (разрада постављеног проблема)

3. комедиографски расплет

Та троделна композиција условила је и постојање типских карактера. Основни типски лик је заблудела особа или скупина, која је искочила из животне реалности због несклада између жеља и могућности. Таква је Фема из Покондирене тикве, нпр. Другу скупину јунака чине варалице које подстичу илузије заблуделе особе како би извукли корист. Трећу скупину јунака чине комедиографски резонери, тј. јунаци који својим разумним деловањем враћају заблуделу особу у животну реланост. Те три скупине комичних јунака су нужне у једном делу да би оно припадало западноевропском комедиографском моделу. Поред тога, у комедији се појављују и други различити типови јунака који носе маске активних и пасивних помагача, тј. јунака који својом делатношћу свесно или несвесно подстичу заблуделу особу, а да при томе не извлаче никакву корист за себе. Такође, активни и пасивни помагачи  обично својом делатношћу доприносе комедиографском расплету тј. помажу резонеру да врати заблуделу особу на нормалну линију живота. Модификације у оквиру овог модела су могуће, али су углавном небитне за основни заплет. Нпр, може се десити да један јунак буде и варалица и резонер.

Када је реч о заблуделој особи варијације су различите. Када је комични заплет срећан, заблудела особа се потпуно ослобађа илузија и враћа се у нормалан живот без значајних последица. У случају када комедија има сатиричан завршетак, када аутор инсистира на критичкој дистанци према испричаноме, тј. када кажњава заблуделу особу, онда је њен повратак у реалност привремен, а не добровољан. У тим случајевима може се говорити о тачки замрзавања коју је доживела заблудела комична личност. Зато Фрај има другачију троделну комедиографску структуру:

1. нормална линија живота (експозиција)

2. искакање са нормалне линије живота (заплет)

3. повратак на нормалну линију живота (расплет)

Он тврди да се у комедији појављују варалице, еирони (самопотценитељи), агро и кос (грубијани) и бомолокоши (резонери).

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

CAPTCHA
Change the CAPTCHA codeSpeak the CAPTCHA code
 

Можете користити ове HTML ознаке и атрибуте: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>