Васко Попа, „Очију твојих да није“

Збирка песама Васка Попе Кора направила је оштар заокрет у савременој српској поезији педесетих година. Захваљујући њој, Попа је постао не само претеча модерне српске поезије, већ и водећа личност савременог српског песништва, фигура која је обележила епоху и одредила правац даљег развоја наше поезије.

     “Очију твојих да није” једна је од најлепших песама циклуса “Далеко у нама” збирке  “Кора” . Њена основна тема је љубавна и открива се већ у првом стиху. Песнички субјект нам пева о њеним очима које за њега имају посебно значење на шта указује негација да није. Основни мотиви даље у песми јесу очи, смех, славуј и руке.

     Тема о љубави двоје младих развијена је кроз четири терцине у којима се налази по један од ових мотива. Свака од ових терцина је посебна поетска слика која се темељи на двострукој негацији. Славуја твојих да није, каже, на пример, Попа, врбе не би никад нежне преко прага прешле.

     Садржина песме развија се из мотива који говоре о особинама или емотивним квалитетима вољене особе. Лирски субјект истиче лепоту очију своје драге и њихов значај за оплемењивање његовог животног простора. Њене очи обасјавају стан и чине га пространим и светлим. У поетском језику реч очи има широк спектар значења: пространство, дубина, топлина, љубав, драгоценост. Зато је Попи овај мотив први и најбитнији. Као да се у њему појавило небо, ширина, бескрај, плаветнило… Очи метафором небо добијају хиперболичке размере.

     После очију долази смех. И то смех који улепшава ружан и тескобан ентеријер собе. Смех је метафора за радост, ведрину, неку топлину. Да нема смеха, лирски субјект би гледао у зидове и био још више усамљен.

     Лирски субјект у метафорама говори о лепотама своје драге. Славуј је метафора за песму, пријатан глас, нежност, љубав. У овој песми ова метафора означава девојачку песму и њен пријатан глас који очарава чак и врбу и мотивише је да уђе и придружи им се. Врба симболизује невиност, младост и нежност.

     У последњој поетској слици дочарана је лепота њених руку. Руке су метафора за загрљај. Поступно се од очију, преко смеха и славуја, стигло до руку и до завршне сцене, до врхунца нежности и топлине. Све добија и васионске размере увођењем мотива сунца. На крају песме добијамо поруку да је љубав снажна, да поништава тескобу, лечи усамљеност и улепшава живот. Без љубави нема живота, баш као што човеку нема живота ни без сунца.

   Тескобан и монотон урбани живот савременог човека предочен је у поезији Васка Попе посредством детаља које човек примењује ка ономе што измиче једноличности и монотонији неком својом особеношћу. Иновативност поезије Васка Попе највише је остварена на језичком нивоу. Код Попе нема обиља речи, али има богатства и свежине. Богата мисаоност и асоцијативност су квалитети који с Попом улазе у нашу поезију. Кора је својевремено била радосно песничко откровење и велики шок. Некима је била неразумљива, а некима прогресивна и неодољива поезија. Како суд времена увек одлучује на крају, можемо закључити да је присуство васка Попе у свим уџбеницима за основну и средњу школу, потпуно оправдано и заслужено.

 

Једно мишљење на „Васко Попа, „Очију твојих да није““

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

CAPTCHA
Change the CAPTCHA codeSpeak the CAPTCHA code
 

Можете користити ове HTML ознаке и атрибуте: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>

ми добијамо само петице