На крилима змаја


Хладна зима полако долази у мој крај. Изнад моје зграде лети јато зелених птица.
Одједном, слетела је једна од најчуднијих птица. Када сам га боље загледала, био је то змај. Сав је дрхтао. Нахранила сам га и покрила ћебетом.
У знак захвалности, он ме је смањио и ставио на крила. Летели смо изнад целе Србије. Касније смо свратили до Париза, Пизе, Мајамија и Њујорка. У Паризу су нас чекала разна чуда, али, највише ми се допао Ајфелов торањ. Кип слободе се налазио у Њујорку. Један леп океан био је у Мајамију. Свратили смо и до Пизе, где нас је чекао Криви торањ.
Слетели смо на једну од најчуднијих ливада. Трава је била розе, Сунце се зеленило на црвеном небу. Вода је била жута. Свуда се ширио мирис ливадског цвећа. До мојих ушију допирао је један нежан гласић. Радознало сам потрчала да га пронађем. У латицама камилице певала је Палчица. Упознали смо се и започели игру. Изнад нас су летеле виле, али нам је једна посебно привлачила пажњу. Звала се Звончица.
Почело је да свиће. Звончица, Палчица и ја биле смо веома тужне. Палчица је отишла до свог плавог цвета, а Звончицу је позвао Петар Пан. Дала ми је једно семе.
Сунце је тужно што мора да преда престо Месецу. Свици су осветлели мрак. Цврчци су свирали. Док су свирали, мени се приспавало. Замолила сам змаја да ме одведе кући. Када смо стигли, ја сам одмах заспала.
Ујутру сам посадила семе. Израстао је један велики жут цвет.
Свакога дана све више и више ишчекујем долазак змаја, да ме опет одведе у Земљу чуда.

Аница Стаменковић, Ћићевац, 5. разред

5 мишљења на „На крилима змаја“

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

CAPTCHA
Change the CAPTCHA codeSpeak the CAPTCHA code
 

Можете користити ове HTML ознаке и атрибуте: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>

ми добијамо само петице