Да оствари своје снове из младости нешто је најлепше што се човеку може десити

Мој први комшија зове се Велимир, али то мало ко зна. У комшилуку је познат као Мили, или због презимена Милић, или због своје благе нарави која је позната свима који га познају. Ја сам имала прилику да неколико пута слушам приче о његовом животу, с обзиром на то да је Мили ове зиме напунио осамдесет година, и да је, као и сви стари људи, почео да буде забораван и да препричава оно што је већ много пута причао. Што због мог доброг васпитања да не прекидам старије кад говоре, што због тога што су његове приче занимљиве, ја сам добро упознала животну причу овог деке и неколико пута пожелела да и сама проживим живот сличан његовом.

     Други светски рат памти по сусретима са лепом девојчицом Јоком у брдима свог села. Каже да тамо где је он живео није било сукоба, да се само сећа неке војске која је често пролазила тамо где је он чувао овце. Не зна да ли су то били наши или Немци, али сећа се да га нико није дирао. Јока је чувала овце на пашњаку до њега и имала је најлепше плаве локне. Она је била ћерка првог комшије, са којим су његови били у великој свађи, па није смео ни да јој се јави, иако су дане и дане проводили заједно по брдима.  Смели су да се осмехују крадом једно другом. Сваког дана је лежао на трави поред оваца и маштао о истом са травком у устима. Хтео је да се ожени Јоком, да се њихове фамилије помире и да направе велику свадбу на коју ће доћи цело село. Десет година након ових снова, пошао је у Београд да студира. На факултету је срео и заљубио се у неку Марију. Оженио се и добио сина са њом. Марија је била госпођа из града, која је умела да прави најлепше колаче и много лепо да пева. Уживао је у љубави десетак година са њом, а онда се разболела и умрла за пар месеци. У то време, рак је био тешко излечив и кад се открије на време. Остао му је син и туга за Маријом. Јока се није удавала. Нашла је ману сваком просцу, а било их је много. Њени родитељи су били тужни, али, помирили су се са судбином да је неки ђаво ушао у њихову ћерку и да ће чувати уседелицу до краја живота. Сматрали су то казном за грехове које су, судећи се и свађајући се, скривили својим комшијама. Зато су и одлучили да се помире. Јокина мајка је умесила погачу, понели су и литар ракије и отишли до Велимирових родитеља, да их замоле да почну да живе у љубави, онако како доликује првим комшијама. Велимир је тад баш био ту, дошао је својима у посету. Помирење је пало, а Мили је све време гледао у, још увек најлепшу жену коју је у животу упознао, прву комшиницу Јовану. Сад је била зрела жена, али, њене су локне биле, можда, и лепше него кад је била девојчица. Гледала је и она њега, исто онако заљубљено, као кад су чували овце. Никада није имао већу трему, но тада кад је решио да устане и пред свима пита Јовану да са њим крене за Београд. Знао је да је то жена која није спремна за забављање у тим годинама. Решио је да ризикује. Јока је, на радост свих који су присуствовали тој сцени, пристала одмах. Годину дана касније родила је Велимиру најлепшу девојчицу на свету. И данас се воле као и пре више од тридесет година. Сви у комшилуку им завиде на заљубљеном погледу. Тако је Велимир остварио свој највећи и најлепши дечачки сан.

     Имао је он још снова: да буде учитељ, и то добар, не да бије децу, као што је то радио његов учитељ, него да га деца воле; да заигра фудбал за Партизан; да научи да поправи трактор; да има пара довољно да пропутује цео свет… Није постао учитељ, предавао је на факултету и студенти су га волели. Играо је фудбал у Партизану, додуше, далеко је он био од првог тима, али, носио је дрес овог клуба. Био је свуда где је хтео, путовао је и сам и са својим женама. Није научио да поправи трактор, али, има времена.

     Једино о својој Јоки прича причу изнова сваки пут кад га видим. И увек је обогати неким новим детаљем. Мада, мени никад није досадно да опет и опет слушам о љубави и да се надам да ћу и ја наћи негде свог Велимира.

Александра, гимназија Светозар Марковић, Ниш

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

CAPTCHA
Change the CAPTCHA codeSpeak the CAPTCHA code
 

Можете користити ове HTML ознаке и атрибуте: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>

ми добијамо само петице