Семинарски

Значење локатива у делу Проклета авлија Иве Андрића 

Увод

Проучавајући синтаксу српског језика, нарочито значење падежа, заинтересовали смо се посебно за проблем локатива, падежа који се употребљава искључиво са предлозима. Проучаваћемо овај падеж у делу “Проклета авлија” Иве Андрића због приличног броја сликовитих примера.

Поделу ћемо извршили на основу Стевановићеве, која је нејпрецизнија и најпотпунија, а осврнућемо  се и на ставове других аутора који су се бавили питањем значења локатива у књижевном српском језику, као и значењем других падежа који су слични локативним. Предлоге на и у посматраћемо заједно, баш као што је и Стевановић радио, због сличе употребе и значења, како бисмо што лакше истакли сличности или разлике између њих.

Значење локатива

Локатив (лат. locativus) добио је име по латинском глаголу locare, што значи сместити, метнути (негде).

Дакле, како му и само име каже, локатив је, пре свега,  падеж места. Поред тога, он је често и падеж даљег, неправог објекта. У првом случају је одредба, па нема правог падежног значења, а у другом случају је допуна с правим падежним значењем. Локатив се искључиво употребљава с предлозима. Предлози који се слажу са локативом су: на, у, о, по, према и при. Предлог при употребљава се само са локативом, док се остали предлози могу наћи у употреби и са другим падежима.

Локативне синтагме у делу “Проклета авлија”

Локативне синтагме с предлозима  на  и  у

Везом локатива са предлогом на одређује се место на горњој површини, на отвореном простору, на улазу или излазу већег пространства, почетку или крају нечега, на спољној страни или некој висини. То имамо у примерима:

–        Под белином ишчезло је и мало гробље на ком само највиши крстови врхом вире из дубоког снега.[1]

–        И све тако редом, алатка по алатка, а на крају сваке реченице записани предмет тупо јекне, бачен на гомилу грубо испретураног алата, који лежи на малом храстовом стругу покојног фра-Петра. (2)

–        На том лицу тамно-маслинасте боје није никад нико видео осмех, ни онда када би се цело Карађозово тело тресло од тешког унутрашњег смеха. (10)

–        Сад више седи тамо на здравој и лепој страни овог брега, код своје лепе куће, у којој је поженио синове и из које је поудавао кћери. (14)

–        И он и пратња му у сликовитој источњачкој ношњи, на добрим коњима. (35)

–        То се једном десило на овој земљи: једном па никад више. (47)

Постоје случајеви када уместо предлога на који стоји уз локатив, можемо употребити предлог у:

–        У својим разговорима о Карађозу, апсеници су претресајући сваку појединост на њему, говорили нарочито много и често о тим његовим очима. (10)

Овде мора да стоји предлог на јер је очигледно да се ради о Карађозовој спољашности, а не о његовим унутрашњим карактеристикама. Дакле, у користимо када објашњавамо неку пријатност, тешкоћу, или непријатност, бол, а на када говоримо о некој спољашности, било конкретног, било апстрактног појма. У следећим примерима имамо  и један и други предлог, па се може јасно видети разлика у њиховој употреби:

– Ничег од тешког достојанства османлијског високог чиновника није било на  Карађозу ни у његовом говору и кретању. (10)

–        Све је у њима и на њима било од уздржаности и опреза. (16)

Просторни однос вршиоца радње према радњи, дужности или послу који обавља, одређивање просторног односа учесника према некоме раду или његово учешће у том раду, означава се предлогом на с локативом:

–        И кад их човек овако са стране посматра, изгледају му помало као отимачи, али отимачи којима је осигурана некажњивост и који знају да се сопственик не може вратити ни изненадити их на послу.(1)

Интересантна је употреба предлога на и у с обликом локатива имена места.  Предлог на користимо уз имена места која се налазе на неком узвишењу, висоравни. Кад су у питању стварне, физичке висине,  примере нисмо нашли у делу. Ипак, има примера за означавање висине апстрактног појма:

–        Отац га је вадио неколико пута из затвора, користећи свој углед и своја познанства са људима на положају, нарочито са управником целокупне полиције, старим и добрим школским другом. (8)

Када је реч о високим школама, судовима или сличним установама свугде с локативом имамо предлог на:

–        После тога Ћамил је провео две године на неким студијама у Цариграду. (23)

Локативом с предлогом на управна реч се одређује и по времену:

– И опет дође нека прича о некој измишљеној земљи и брачној незгоди коју  једни слушају уз подругљиве упадице, док други одлазе већ на почетку, одмахујући руком и не штедећи јаднога Заима.(6)

– Тада изгледа да све што у Проклетој авлији има гласа урла и виче свом снагом, у болесној нади да би, негде на врхунцу ове буке, све ово могло попрскати и распасти се, и свршити на неки начин, једном заувек. (7)

–  А на крају, све је опет остајало по старом.( 9)

–  На крају му је остало свега четири-пет верних пратилаца.(34)

–  Али на путу је лукави Чезаре побегао, а Џем се разболео. (36)

Локатив с предлогом на употребљава се и као одредба околности у којима се нешто налази, односно у којима се врши оно што се казује управном речју:

–        Сав тај свет поврви из загушљивих ћелија на пространу авлију, и ту се, на сунцу, треби од гамади, превија ране или продужује са грубим шалама и бесконачним, оштрим препиркама и мрачним обрачунавањима.(4)

Овом синтагмом означава се и средство помоћу којег се врши оно што се казује управним глаголом, с обзиром на шта се, помоћу чега се и на основу чега се то врши:

– Изменили су по коју реч и на том језику.(18)

– Кад је валија угледао гомилу књига, и још на разним језицима, и множину рукописа и бележака, он се толико запрепастио и тако наљутио да је решио да на своју одговорност ухапси сопственика и пошаље га, заједно са књигама и хартијама, у Цариград.(25)

–        Џем је своје право заснивао на другим доказима. (33)

Начин вршења радње исказан локативом с предлогом на имамо у примерима:

– Његове умне, смеђе очи стале су да играју као на зејтину. (8)

– Признај, и спаси главу, јер видећеш да ћеш крепати на мукама. (12)

И у досад наведеним примерима, јасно је да одредба у облику локатива са предлогом на није увек тесно везана за глагол. Она може бити и сасвим одвојена од њега и везана за именицу. Тада она има придевску, а не прилошку функцију:

–        Са неким погребним и плачевним изразом на лицу, он слуша шале од којих се други смеју громко и неодољиво. (6)

–        Прво издан и поражен, а затим преварен и лишен слободе, усамљен и одвојен од својих и од пријатеља, доведен у трагичан процеп, а целом свету на видику, као на срамном стубу, али са гордом решеношћу у себи да у том положају истраје и да остане оно што је, да не изгуби свој циљ испред очију и да не попусти ни брату-крвнику ни неверницима који га подмукло варају, уцењују, продају и препродају.(37)

–        Њена баба је била лепотица на гласу.(46)

         Локатив с предлогом на у функцији неправог – даљег објекта, имамо у примерима:

–  И кад је већ изгледало да ће се цела ствар на томе и свршити, остарели Карађоз је извео један од својих подвига из младих година.(14)

 Чак и несрећна Џемова мајка, која је живела у Египту и није престала да ради на ослобођењу свог сина, шаље му новац за Џема, али новац остаје код великог мајстора. (34)

 Инокентије VIII не престаје да ради на стварању лиге против Турске, а Бајазит изводи своје планове против Угарске и Венеције. (35)

И у наведеним примерима тешко је одредити да ли се ради о конкретном или о пренесеном значењу у коме је употребљена локативна синтагма са предлогом на. Некад је, ипак, очигледно да се ради о пренесеном значењу:

–    И Карађоз је остајао и даље на свом месту, да управља Проклетом авлијом на свој начин. (13)

–        Све се кретало у затвореним круговима и на површини живота. (18)

–        Застајао је често на средини реченице. (18)

–   А када је свануло, то ноћно таласање снова и привида  престало је, и на белом  дану остала је проста истина: суседа заиста није било. (19)

–   Он је тешио Џема лепим речима, али је на речима све и  остало.(35)

У последњем примеру, на пример, јасно се да закључити да није буквално нешто остало на речима, већ да се ради о неиспуњеним очекивањима или обећањима да се нешто промени.

Предлогом у с обликом локатива означава се место у унутрашњости или у границама појма с именом у овоме падежу, одређује се где се у унутрашњости нешто налази или збива:

–  Белина спољњег света ту се меша са дремљивом сенком која влада у ћелији, а тишина добро другује са тихим шумом његових многобројних часовника, који  још раде, док су се неки, ненајављени, већ зауставили.(1)

–        Затим гласно грди младог фра-Растислава, који предлаже да се наложи пећ и да се попис не врши у хладној соби.(1)

–        Људи су ме много поштовали и моја бојаџијска радња била је прва у вароши.(5)

Иако су апстрактни појмови без граница, и у њима се нешто збива или се  врши:

–   Род, који је још пре неколико година Мехмед II узалуд опседао, налазио се у  власти моћног католичког реда јоанита, јерусалимских витезова реда св. Јована, и представљао је истакнуту утврђену тачку западног хришћанског  света.

–   И углед сам уживао у грађанству. (6)

–        Колебао се првих година  и тражио своје место, а нашао га је тамо где се  најмање могло очекивати, у раду против свога некадашњег друштва. (8)

Локатив с предлогом у јавља се и када је потребно означити време у коме се нешто збива:

–        Петнаестак приземних и једноспратних зграда, грађених и дограђиваних у току многих година, повезаних високим зидом, затварају огромно, издужено и стрмо двориште, посве неправилна облика. (4)

–        У тим часовима општег узбуђења лудило, као зараза и хитар пламен, иде од собе до собе, од човека до човека, и преноси се са људи на животиње и мртве ствари. (7)

–        У првом сутону над њим је нагнута силуета високог, погнутог, на изглед младог човека са ћебетом преко једне и са кожном торбом у другој руци.(17)

Веза локатива с предлогом у  одредба je околности у којима се нешто врши или налази у примерима:

–        У сталној стрепњи и мржњи, они су постали једно с њим и тешко им је било замислити живот без њега. (13)

–        Најпосле, ствар је дошла и до самог султана, који је у свом гневу запретио да ће најтежим казнама казнити високе чиновнике, ако крађе не престану а кривци не буду пронађени и држави штета накнађена.(14)

–        Такви су тамнички разговори, почињу споро и са оклевањем, а затим се, не налазећи нове хране, гасе лако и брзо у неповерљивом ћутању у ком сваки од сабеседника испитује и оно што је рекао и оно што је чуо. (17)

 У својој страсти да све каже и објасни, да све грешке и сва злодела људска открије и да зле изобличи а добрима ода признање, он је ишао много даље од оног што обичан, здрав човек може да види и сазна. (21)

–        У смрти и ове друге кћери тражила је и налазила прст неких виших сила, осећала се проклетом и недостојном, занемарила је потпуно и мужа и сина. (23)

Начин на који се нешто врши такође се исказује овом везом:

–        То је омален и погнут човек бојажљива изгледа који говори тихо али сигурно и одушевљено, а говори увек о себи и казује све само у крупним потезима. (5)

–    Ту што сам поживео четири године у сваком добру! (6)

–        Ни најстарији и најлукавији гости Проклете авлије нису могли ухватити ни краја ни конца тој Карађозовој игри, која је била потпуно лична, пуна неочекиваних и смелих обрта и смицалица, врло често у противности са свим правилима полицијског рада и поступања и са општим друштвеним обичајима и навикама. (10)

Врло слично овој употреби, може означавати и циљ:

–        И управо због тога они својим погледом стално настоје да привуку и задрже туђи поглед, у жељи да га вежу за своје очи и да му тако не допусте да иде даље и да разгледа и да испитује црте њихова лица или делове тела или одећу на њима. (17)

Ова предлошко-именичка веза може бити, наравно, у функцији одредбе, атрибутске, предикатско-придевске или апозитивне, кад је везана за именице и њих одређује:

–        Само испред зграде у којој су чувари и канцеларије управе, има мало калдрме; све остало је сива и тврда угажена земља из које трава не стиже ни да никне, толико је људи од јутра до мрака гази. (4)

–        За њега је било главно да свет порока и безакоња у својој целини буде што јасније обележен и што боље одвојен од света реда и закона. (9)

–        И уверавао га је да човек у невољи треба више да једе и да буде снажнији и ведрији него кад је у добру. (18)

–        Прво је, смркнут и оборене главе, обилазио простор око фра-Петра у широким па све ужим круговима и елипсама, бацао испод ока погледе око себе, трудећи се очигледно да свом разговору да изглед случајног сусрета у пролазу и, наравно, не слутећи колико су те његове “мере предострожности” узалудне и провидне.(41)

Као и предлог на, предлог у са локативом често срећемо у пренесеном значењу, како у свакодневном говору и књижевним делима уопште, тако и у роману “Проклета авлија”:

–        Та игра је изгледа у већини случајева излишна и несхватљива и недостојна, толико је била замршена и извитоперена, а у ствари је била добро и трезно срачуната и редовно постизала свој циљ. (13)

    –   У овом случају морало је бити добро. (19)

 

Локативне синтагме с предлогом о

Локатив с предлогом о најчешће се употребљава у функцији неправог, даљег објекта уз глаголе говорења, мишљења и осећања:

–        Мислећи о њему, доцније, много пута, фра Петар није могао никако да се тачно сети ни сата када је дошао, ни како је дошао, тражећи мало места, ни шта је при том рекао.(16)

–        Иначе о себи и о оном што их је овамо довело нико није рекао ни речи. (18)

–   Тако је мислио у себи фра Петар, слушајући опширно и заобилазно причање  Хаимово “о Ћамил ефендији и његовој судбини”, које је још више успоравало Хаимов чудни опрез.(21)

–        Говорило се о његовим историјским студијама; неки са чуђењем, неки са подсмехом.(24)

–        Опет о женама и женској љубави. Он ни о чем другом као да ни не уме говорити. (30)

–        Он се обавештава о свом брату код Млечана, код Дубровчана, код напуљског краља, он одржава сталну везу са Пјером Д’Обисоном и чини му знатне уступке сваке врсте. (34)

–        А било је у том причању и њему потпуно неразумљивих ствари, као што су Џемови стихови о судбини, о вину и пијанству, о лепим дечацима и девојкама. (37)

–        А такав гроб са белим каменом без натписа, не говори ни о чему, па ни о царевима и њиховим споровима и борбама са супарницима. (45)

Како видимо из трећег и последњег примера, управна реч коју допуњава локатив с предлогом о може бити и глаголска именица, која означава процес говорења или мишљења.

У “Проклетој авлији” често имамо ову синтагму у функцији даљег објекта уз глагол знати:

-         Јер, шта бисмо ми знали о туђим душама и мислима, о другим људима, па према томе и о себи, о другим срединама и пределима које нисмо никад видели нити ћемо имати прилике да их видимо, да нема таквих људи који имају потребу да усмено или писано казују оно што су видели и чули, и што су с тим у вези доживели или мислили? (21)

-         А оних стотинак породица, ако се увек и не друже и не виђају између себе, знају једни о другима све, посматрају се, мере, прате из нараштаја у нараштај. (24)

-         (Ја! – Тешка реч, која у очима оних пред којима је казана, одређује наше место, кобно и непроменљиво, често далеко испред или иза оног што ми о себи знамо, изван наше воље и изнад наших снага. (39)

У следећим примерима се локатив с предлогом о не разликује много од већ наведених случајева, али, можемо рећи да му је функција више атрибутска:

-         А кад постигне циљ, извуче признање и добије податке о саучесницима или о месту на ком је скривен украден новац, он само отаре длан о длан, као човек који је најпосле свршио прљав и непријатан посао, збаци све те маске одједном као излишне и предаје ствар редовном поступку. (18)

-         А кад је успео да заспи правим сном, који је код њега, док је трајао, увек био дубок и тврд, без снова, без свести о себи и свету око себе, потонули су у том сну и сусед здесна и мисао на њега. (19)

-         А фра Петар би увек искористио прилику и поставио му понеко питање о Ћамил ефендији. (29)

-         То је у новом и свечаном облику древна прича о два брата. (32)

-         Прича о Џем султану и његовим страдањима и подвизима изгледала је неисцрпно. (39)

-         Двапут му је тога дана прилазио Хаим са својим увек истим узнемиреним жалбама и страховањима о неправдама у Смирни и о уходама и свакојаким замкама овде у Проклетој авлији. (39)

-         Али сви наваљују и на крају га, као и увек, некако умирују, тако да наставља причу о жени из Грузије и њеним очима, још увек киван. (47)

-         На вест о хапшењу Тахирпашиног сина узбунили су се многи угледни људи, нарочито они из улеме. (25)

Локатив с предлогом о као одредбу, срећемо и у служби означавања времена, у функцији прилошке одредбе за узрок због кога се јавља расположење које се изражава управним глаголом, средства помоћу ког се врши оно што се казује глаголом и прилошке одредбе за начин, али, та значења у овом делу Иве Андрића нисмо пронашли.

Локатив с предлогом по

Ова веза означава да се нешто помера на горњој површини и по површини уопште. Бројни су примери у овом делу за ово значење:

–        Претежну већину сачињавају цариградски апсеници, прави избор најгорег од најгорег што гамиже по цариградским пристаништима и трговинама или се завлачи по јазбинама на периферији града.(3)

–        Јер, цариградска полиција се држи освештаног начела да је лакше невина човека пустити из авлије него за кривцем трагати по цариградским буџацима.(3)

–        Чим се разиђе један круг, он луња по дворишту као уклета душа, прилази другом кругу.(5)

–        Хуји ветар и као невидљива болест пада по свима.(7)

–        Путовао је по малоазијској обали, ишао у Египат и на острво Род. (24)

–        После уобичајеног кратког поздрава, нестао је у једном од завијутака проклете авлије, на којој се по забаченим угловима већ хватале прве сенке сумрака.(40)

–        Тек кад је испричао све до краја, Хаим се опет присетио опасности које га окружују и без опраштања, бацајући око себе испитивачке погледе, отишао даље, трудећи се да изгледа као човек који без циља шета по пространој авлији. (45)

У овој функцији се употребљава и инструментал без предлога, али у означавању места – путање кретања, тзв. просекутив. Оваквим облицима инструментала посебно се бави Милка Ивић у својој студији.[2] Употребљава се уз глаголе кретања и по правилу означава издужени простор, или је путања по том простору праволинијска:

Тишина је била толика да се и то чуло и као лака јека прошло обалом са које су сви, од кардинала до коњушара, нетремице посматрали стаситог човека са белим, златом извезеним високим кауком на глави, како издвојен, на три корака испред своје пратње стоји као кип. (40)

Слично овом значењу, локатив с предлогом по срећемо и у означавању нечега што се врши или збива у унутрашњости:

–        О њој су ишле приче по Стамболу, толико су његови поступци изгледали понекад нечовечни и сулуди, а понекад опет неурачунљиво благи и пуни сажаљења и обазривости. (13)

–        А лањске године стали су по Смирни да круже чудни гласови, неодређени и нејасни шапат да су Тахирпашином сину књиге удариле у главу и да са њим није добро и није све у реду. (24)

–        Изгледао га је, чекао и немирно ходао по свим одељењима авлије. (39)

–        Ако хоћеш да знаш каква је нека држава и њена управа, и каква им је будућност, гледај само да сазнаш колико у тој земљи има честитих и невиних људи по затворима, а колико зликоваца и преступника на слободи. (52)

Поред локатива с предлогом по, у овој служби се употребљава и акузатив с предлогом кроз:

–        А пуши као мртвим устима и гледа ме кроз сузе, несретни Џем. (50)

–        Шали се, шали, па истом сједне до мене и каже кроз смијех: “Ax, добар је, добар Карађоз.(52)

Локативом с предлогом по казује се и време. Обично се њиме означава да се нешто врши, да временски долази после појма с именом у овом падежном облику.

–        Некако убрзо по њиховом доласку десило се да је полиција ухватила неко писмо упућено аустријском интернунцију у Цариграду.(2)

За овакве ситуације користи се и после + генитив са истим значењем:

– A често после неке велике туче у пристаништу доводе запенушене, рашчупане и окрвављене људе још вруће од гнева, од алкохола и од примљених и датих удараца. (4)

Локативом с предлогом по означава се и средство, оно помоћу чега се врши нека радња и помоћу чега нешто бива:

–        Kако у то време није било других фратара који су из тих крајева стигли у Цариград, турска полиција је по некој својој логици ухапсила фра Петра.(2)

–        Ту долази и туда пролази све што се свакодневно притвара и апси у овом пространом и многољудном граду, по кривици и под сумњом кривице, а кривице овде има заиста много и свакојаке, и сумња иде далеко и захвата и у ширину и у дубину.(3)

–        По обичају и ради севапа поклонише ми асуру на којој су лежали. (49)

С овим значењем, а као допуну управној речи, имамо локатив с предлогом по у примерима:

–  Застао би за неколико тренутака, замислио се, тужно се мрштећи, као да га самог то и мучи и као да увиђа да није лепо што о свима, свашта и свуда говори, али његова потреба да прича о туђим животима, нарочито о животима оних који су по друштвеном положају виши или по својој судбини изузетни, била је јача од свега. (20)

Врло слично овом значењу, локатив с предлогом по употребљава се и као прилошка одредба за начин:

–      А ноћу се сва та гомила растерује у ћелије, све по петнаест, двадесет и тридесет њих у једну.(4)

–      А стари, искусни правник му је одговарао мирно, али по истини. (8)

–      Радио је увек неочекивано, као по неком надахнућу. (10)

–  По том свом необичном начину рада, он је био и много гори, тежи и опаснији, и у извесном смислу, понекад бољи и човечнији од ранијих управника. (10)

Oзначава и узрок радње управног глагола:

–  Ту пристижу и сви они који су упућени по казни, као прогнаници, из западних  покрајина, и овде се решава њихова судбина: или се, помоћу цариградских веза и заштитника, ослобађају и враћају кући или бивају упућени у место свога заточења у Малој Азији или Африци.(3)

–        Пустио сам их доста, и по наредби и на своју одговорност, да. (11)

–   Џем је израније познавaо витезове, јер је, по наредби свога оца султана, водио са њима преговоре. (33)

Локатив с предлогом по срећемо у “Проклетој авлији” и у функцији неправог објекта:

–        И сваки пут би изговорили по неколико безначајних речи. (18)

–   Ваљда је био уверен да није погрешио и да је ударио по правом месту. (26)

–   По свему је било јасно да је само фра Тадија могао бити тај који је послао ову  вест. (51)

Јавља се и као допуна именицама:

–        И по оцу и по мајци Ћамил је припадао тој мањини. (24)

Локатив с предлогом према

У савременом српском језику предлог према употребљава се са дативом и локативом ( постоје и архаични облици у генитиву). За локатив се везује употреба у значењу мировања, места, док се са дативом везује значење кретања. Међутим, некада није лако открити у ком се падежу налази дати облик. Основ за дистинкцију (датив – локатив) код Стевановића јесте значење управног глагола ( динамичност – статичност). Стевановић каже да се предлог према са локативом користи за место на супротној страни од појма у односу на који се нешто налази:

–  Од бескрајног и несхватљивог преплитања тих супротности састојао се његов необични однос према Авлији и целом оном људству које је као спора, мутна река пролазило кроз њу. (10)

– У гласу му, испод све грубости и великог гнушања према свему, једва чујно трепти нешто као сузан грч и жаљење што је све то тако. (11)

Према значи исто што и као/у поређењу  кад означава однос стајања напоредо у простору и такође се користи уз локатив у примеру:

– А шта је мој убоги живот и мој случај према њима и њиховим заплетеним судбинама! (21)

Локатив с предлогом према користимо и за означавање на основу чега се нешто врши или збива:

– Тако је на свим оваквим местима та ситна слушчад брза када иза ње стоји оштро наређење виших, брза и на зло и на добро, већ према томе какве је природе наређење. (19)

Морфолошка једнакост, потпуна или делимична, не може бити мерило односа међу облицима речи и њиховим функцијама у синтагми и реченици. Значење падежног облика према може се одредити само с обзиром на значење управног глагола и функцију предлошко-падежне везе коју његова рекција захтева. Кретање, односно физичка управљеност апстрактних појмова, стања и расположења означава се дативом с предлогом према:

– Ћамил се после своје несрећне љубави према лепој Гркињи, исто тако  несрећно заљубио у историју коју проучава. (20)

–        Тако се држи и понаша према свему и прима све око себе. (25)

Према “Синтакси савременог српског језика” групе аутора предлог према са дативом употребљава се у значењу тзв. динамичке директивности (уз глаголе кретања и почетно-фазне глаголе) и статичке директивности (уз глаголе окренутости, управљености или нагнутости према локализатору  – циљу). Употреба уз локатив ограничена је на тзв. локатив основе/критеријума, са значењем: на основу тога који (шта, како, колико).[3]

Локативне синтагме са предлогом при

Предлог при једино се јавља уз локатив. У делу “Проклета авлија” нашли смо тек неколико примера. Нисмо пронашли, на пример,  ниједан за честу употребу овог предлога у служби означавања просторног односа.

У делу “Проклета авлија” постоји један пример ове синтагме за означавање времена, тј. нечега што се врши или збива за време оно што се означава апстрактном именицом која стоји у овом облику:

–  При сусретима са фра Петром некад прође као да га не познаје, некад га само поздрави лаким покретом главе, значајно трепћући очима, а некад приђе и разговара слободно, док се опет нечег не присети и крене даље. (47)

У овој употреби данас је чешћа веза за време + генитив, мада нијанса у значењу постоји:

–  Фра Петар је приметио да му Хаим никад не прилази за време тих разговора, него само кад га сретне самог. (38)

Околност у којима се нешто врши или збива, пре него време, имамо у примерима:

–        Пробудивши се у свитање, фра Петар је при бледој светлости зоре, која је тамо напољу морала бити раскошна, окренуо поглед на десну страну, где је синоћ заноћио Турчин придошлица. (17)

–        А при том је мислио на одсутног Ћамила. (39)

У овој служби користи се и предлог према са локативом, без мењања значења.

Постоји пример и за социјативно значење локатива с предлогом при, у коме ова веза синтаксички има синонимску вредност инструментала с предлогом с(а).    У овом примеру ради се о атрибутивној функцији:

–   Слушајте, ја не знам да ли сте ви мислили о том, али мени се у последње време све чешће навраћа мисао: да овде ни нема здрава човека при чистој памети. (50)

Закључак

Тема локатива у “Проклетој авлији” показала се као врло захтевна из више разлога. Како предлози који иду уз локатив (осим предлога при), стоје и уз друге падеже, па понекад и са врло сличним значењем, било је прилично тешко препознати их. Трудили смо се да дамо репрезентативне примере за сваку категорију, коју смо уз помоћ Стевановићеве класификације препознали у делу.

Упоредили смо и слична значења локатива са предлозима са сличним значењима других падежа, са или без предлога, осврћући се и на инстументал којим се значајније бавила Милка Ивић, и на датив чију је употребу проучавала и група аутора “Синтаксе савременог српског језика”.

Локатива  има у делу “Проклета авлија” највише са предлозима на, у, о, и по, и то у већини категорија значења које је Стевановић издвојио. Предлози према и при уз локатив, такође, постоје у овом делу, али их има мало. Предлог при се, на пример, уопште не јавља у свом основном просторном значењу.

Литература

 

Примарна:

–  Иво Андрић, “Проклета авлија”, Интернет издање у ПДФ формату, www.foxitsoftware.com

Секундарна:

– Михаило Стевановић, “Савремени српскохрватски језик (граматички системи и књижевнојезичка норма) II”,  Синтакса, четврто издање, Нучна књига, Београд, 1989.

– Иван Клајн, “Граматика српског језика”, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 2005.

–  Милка Ивић, “Значење српскохрватског инструментала и њихов развој (синтаксичко-семантичка студија)”, Београд, САНУ, Институт за српски језик, Научна књига, 1954.

– Милка Ивић, “Однос између квалитативног генитива и квалитативног инструментала”, Наш језик, стр. књ. VII, св. 7-10, 260-269 стр.

– Јелица Стојановић, “Место предлога према у предлошкопадежном систему српског језика – у дијахронији и синхронији”, Зборник Матице српске за славистику, 2007, бр. 71-72, 405-415 стр.

– Ивана Антонић, “О једном синтаксичко-семантичком моделу с локативом”, Јужнословенски филолог, Београд, 2008


[1] Иво Андрић, “Проклета авлија”, у ПДФ издању, www.foxitsoftware.com, стр. 1, у наредном тексту дате су само стране са којих су цитати.

[2] Милка Ивић, “Значење српскохрватског инструментала и њихов развој (синтаксичко-семантичка студија)”, Београд, САНУ, Институт за српски језик, Научна књига, 1954.

[3] Група аутора: Предраг Пипер, Ивана Антонић,Владислава Ружић, Срето Танасић, Људмила Поповић и Бранко Тошовић, „Синтакса савременог српског језика”,  САНУ, Београд, 2005, стр. 296 и 297.

Соња Нешић

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

CAPTCHA
Change the CAPTCHA codeSpeak the CAPTCHA code
 

Можете користити ове HTML ознаке и атрибуте: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>

ми добијамо само петице